nl. trans-subjectivus fil. koji se s one strane, tj. izvan subjektivnog, sopstvenog Ja, objektivan.
ženski rod Postojanje i važenje nečega samo za duh koji saznaje, lično opažanje i shvatanje; jednostranost, pristrasnost; supr. objektivizam.
muški rod U teoriji saznanja: shvatanje da je celokupno saznanje subjektivno, i to: a) da svi iskazi zavise od subjekta koji ih daje, tako da jedan sud za nekoga može važiti kao istinit a za drugog kao lažan, a opštevažeće istine su isključene, ili da jedna vrsta subjekata može nešto smatrati istinitim, a druga lažnim, te prema tome apsolutne istine nema; b) da svako saznanje shvata stvari onako kako se prikažu subjektu koji ih saznaje, a ne kakve su ustvari (glavni pretstavnici su sofisti, naročito Protagora sa svojom mišlju: Čovek je merilo svih stvari); U etici: shvatanje da je cilj moralnog delanja uspostavljanje subjektivnog stanja, bilo kao radost (hedonizam) ili blaženstvo (eudajmonizam; fig. pristrasnost; supr. objektivizam.
muški rod Postojanje i važenje nečega samo za duh koji saznaje, lično opažanje i shvatanje; jednostranost, pristrasnost; supr. objektivizam.
pridev Lični, unutrašnji, koji se tiče subjekta, koji potiče od subjekta (osobe), a ne od stvari; fig. koji polazi od sebe, jednostran, pristrasan, ličan; subjektivni oset, osećaj, psih. osećaj koji je postao unutrašnjim nadražajem; supr. objektivan; v. idealizam.
muški rod (lingvistika) Subjekat.
pridev Koji pripada spoljnjem (objektivnom) svetu, koji se zbiva bez našeg učešća. (lat.)