glagol (računari) Naredba iz programskog jezika Bejzik koja korisniku omogućava da vidi sadržaj određen memorijske adrese. Korisnik tada može da ubaci (engl. poke) novu vrednost na tu adresu.
l. votum virile virilni glas kneževski pojedinačni glas, za razliku od kurijalnog glasa prelata, grofova u starom nemačkom parlamentu.
l. vox virginea muzički: devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana).
ženski rod (geologija) Grad u Hrvatskoj.
muški rod (medicina) Proces pri kome se virus spaja na ćeliju.
pridev U vezi virologije, nauke o virusima.
ženski rod Nauka koja proučava viruse.
muški rod Stručnjak u virologiji. (lat.-grč.)
ženski rod Spiralni svitak u satu; čelični kalup za kovanje novca.
muški rod Virus biljaka čija RNK je uređena u cirkularnom hromozomu bez proteinskog omotača.
pridev Podstiče razmnožavanje i razvijanje virusa.
ženski rod Proizvodnja virusa. Obrazovanje virusa.
glagol (finansije) Prebacivati novac u banci iz jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. Prebacivati (ili prebaciti, preneti, prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na drugu; trg. vršiti obračun.
glagol (nautika) Okretati lađu.
muški rod (finansije) Isplata, prenos budžetskog kredita jedne pozicije na drugi iz iste partije, ili s jedne partije na drugi istog predračuna u banci; Isplata koja se vrši bez gotovine, prostim knjiženjem; prenošenje novca sa jedne budžetske partije ili pozicije na drugu; trg. uzajamno obračunavanje; mor. obrtanje (ili okretanje) lađe.
ženski rod (muzika) Melodija, komponovana u četiri glasa, sa slobodnim ritmičkim kretanjem.
glagol Provirivati.
imenica Vihori.
glagol Provirivati.
ženski rod Muška snaga, sposobnost, muškost; ženska sposobnost za stupanje u brak.
l. virlis portio pravno: deo nasledstva koji pripada pojedincu.
muški rod Poremećaj u spolnom razvitku kod žena, koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih spolnih organa, sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom, nego i u tome što takva ženska i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca; male grudi, bradatost, dubok glas, promene u karakteru; ginandrija, viraginitet.
ženski rod (medicina) Virilizam.
muški rod Muškost, muževnost; zrelost, zrelo doba; fig. odvažnost.
muški rod Član neke skupštine po položaju ili rodu, a ne izabran od birača (lat.)
muški rod Član sabora po položaju ili rodu, a ne biran (ist.)
ženski rod Muške stvari uopšte; Muškost, muževnost, hrabrost, srčanost, sve što dolikuje mužu.
ženski rod Pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti, naročito kod ptica.
pridev Muški, muževan; odvažan; virilni glas v. votum virile. (lat.)
muški rod (medicina) Antibiotik, protiv gljivica.
muški rod Vrt za uživanje i zabavu, gradina, bašta.
pridev (botanika) Zelena bojena materija u biljaka; hlorofilin.
l. viribus unitis sjedinjenim silama, celokupnom sngom.
ženski rod Devojka, devica.
muški rod (medicina) Netaknutost ženskog devičnjaka (himena), devičanstvo, devojaštvo, spolna nevinost; fig. čednost, čistota. (lat.)
ženski rod Vrsta cigara kokje se izrađuju u Austriji i Italiji od duvana iz severnoameričke države Virdžinije i koje se puše na slamku.
ženski rod (lično) Lično ime u značenju "Devica".
muški rod Antibiotik, stimulator rasta.
l. virgineus morbus medicinski: devojačka bolest, malokrvnost, bledilo.
muški rod (muzika) Svirač u virginal, spinet.
pridev Devojački, devičanski; fig. čist, čedan.
muški rod (muzika) Instrument sličan klaviru; spinet.
ženski rod (geologija) Jedna od SAD, među osnivača.
muški rod Obavezna molitva derviša (tur.)
muški rod (aeronautika) Nagli zaokret u letu aviona, kružno spuštanje, s nagibom; let po krivulji; Zaokret automobila, motora ili klizača na ledu po krivulji; Rastvor soli da bi se dobila odgovarajuća nijansa kod izrade fotografije.
med., teh. Tehnika: Viralni sadržaj predstavlja određeni sadržaj koji se velikom brzinom, poput virusa, širi, u našem slučaju, putem interneta. U medicini: bolest izazvana virusom, mada se često koristi kao sleng za reč zarazno
muški rod Mali vir.
muški rod Spolno neravzijena žena, poludevica; Muškobanja, muškarača, žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac.
muški rod (medicina) Poremećaj u spolnom razvitku kod žena, koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih spolnih organa, sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom, nego i u tome što takva ženska i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja liči na muškarca; male grudi, bradatost, dubok glas, promene u karakteru; ginandrija, virilizam
ženski rod (medicina) Prisustvo virusa u krvi.
ženski rod (geologija) Mesto na Hvaru.
muški rod Vrtlog u reci. Duboko mesto u reci.
muški rod Australijski holivudski režiser.
ženski rod Grana medicine koja proučava viruse (lat.-grč.)
muški rod Lekar, specijalista u virusologiji (lat.-grč.)
pridev Sličan, nalik virusu.
muški rod (medicina) Najsitniji mikroorganizam koji može da izazove oboljenje, tj. zarazna klica mnogo sitnija od bakterije; izazivač mnogih bolesti. Izazivač bolesti, zarazna klica, otrov, naročito otrov što ga luče mrtve ili žive bakterije. (lat.)
muški rod (računari) Destruktivni računarski program koji se sam multiplicira i inficira druge programe ili diskove. Napravljen je s namjerom da se izazove šteta ili poremećaj u radu računara. Neki virusi mogu jedno vrijeme biti potpuno neaktivni, očekujući neku akciju ili datum kada će preći u destruktivnu fazu. Dobra zaštita od virusa je kontrola svih ulaznih podataka nekim od antivirusnih programa.
l. virus otrov, virulentus otrovan medicinski: pun ljutih i opakih sokova, otrovan, gnojav; figurativno: jedak, zagrižljiv, pun žestine.
pridev Pun ljutih i opakih sokova, otrovan, gnojav; fig. jedak, zagrižljiv, pun žestine. (lat.)
ženski rod (medicina) Gnojenje rane, otrovnost, sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran, živ organizam, da luče otrovne produkte i da, na taj način, izazivaju oboljenja; fig. jetkost, zagrižljivost. (lat.)
muški rod Muška snaga, muškost, snaga koja dejstvuje, valjanost, hrabrost; vrlina, krepost. (lat.)
ženski rod Savršena veština, naročito u muzici. (lat.)
muški rod Savršena veština, naročito u muzici.
pridev Valjan, odličan, savršen., izvanredno spretan (lat.)
nl. virtuosus, tal. virtuoso čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti, naročito u muzici, dostigao savršenstvo, poglavito u tehničkom pogledu.
muški rod Čovek koji je u nekoj veštiti ili umetnosti, naročito u muzici, dostigao savršenstvo, poglavito u tehničkom pogledu. (lat.)
ženski rod Majstorica u svojoj veštini, velika umetnica.
opt. kod izdubenog sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo opo prelamanju pavši na nj paralelno.
fiz. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pomeranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sileu ravnoteži, onda je zbir virtuelnih, tj. mogućih, radova ovih sila jednaku nuli za svamala pri danoj vezi virtuelna, tj. moguća, pomeranja napadnih tačaka.
opt. lik nekog predmeta dobijen odbijanjem svetlostio ogledalo ili prelamanjem kroz sočivo, nastaje produženjem na drugu stranu stvrnih odbijenih ili prelomljenih zrakova. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan.
pridev Snažan; mogućan; sposoban za dejstvo, nastrojen za delovanje, koji je sposoban za rad, ali se tom sposobnošću ne koristi, sa prikrivenom snagom; fiz. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu, prividan, uobražen; princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja; supr. realan.
muški rod Doktrina, virtuelno prisustvo Hrista.
muški rod Suštinska priroda postojanja. Sposobnost za rad, moć delovanja, mirujuća ili dremajuća snaga; bitna ili pojamna važnost.
pridev Snažan; mogućan; sposoban za dejstvo, nastrojen za delovanje, koji je sposoban za rad, ali se tom sposobnošću ne koristi, sa prikrivenom snagom; fiz. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu, prividan, uobražen; princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja; supr. realan.
muški rod Virtus (lat.)
muški rod Programer, tvorac Paskala.
(kulinarstvo) Male kobasice, hrenovke.
ženski rod (kulinarstvo) Mala kobasica, hrenovka.
(medicina) Zarazne bolesti koje prouzrokuju virusi.
ženski rod (medicina) Zarazna bolest koju prouzrokuje virus.
glagol Oceniti, odrediti vrednost, utvrditi cenu nečemu; valuirati, valuirati.
muški rod Utok, ušće reke, uviranje, uvor.
muški rod Služba trijumvira; vladavina trojice, društvo trojice.
muški rod U starom Rimu: član trojice koji su upravljali državom ili obavljali druge važne poslove; pl. trijumviri.
glagol Ukrašavati kožu usecanjem (ubadanjem) šara i figura u boji, naročito kod Indijanaca, Australijanaca i Crnaca, pa i kod Evropljanina (mornara, zanatlija itd.).
imenica Tetovaža. Reč tetoviranje (oslikavanje ljudskog tela unošenjem neizbrisivog pigmenta u kožu) ušla je u evropske jezike (engleski tatto, nemački tatanieren i tatowieren, francuski tatoner) preko tahićanske reči tatan u vreme ekspedicije DŽemsa Kuka (1728.177na Tahitiju (1769). Međutim, najstariji tragovi tetoviranja otkriveni su na egipatskim mumijama iz drugog milenijuma pre n.e. U delima Herodota (oko 484-4pre n.e.), Strabona (oko 6pre n.e.-n.e.) i Tacita (oko 50-1pre n.e.) spominje se tetoviranje kod Tračana, Grka, Gala, Germana i Britanaca.
glagol Tetovirati.
ženski rod Sviranje, muzika.
prilog Okrutno.
imenica Muzika, svirka.
ženski rod (muzika) Frula, narodni muzički instrument.
ženski rod Muzičarka.
muški rod (geologija) Reka u Rusiji.
glagol (lingvistika) Napraviti imenicom, poimeničiti.
ženski rod Ona koja servira, poslužuje goste, konobarica, kelnerica (lat.)
glagol Služiti; poslužiti (jelom, pićem), izneti na sto, iznositi na sto (ručak je serviran, ručak je na stolu). (lat.)
glagol (sport) U tenisu: počinjati igru, napadati. (lat.)
imenica Posluživanje jelom i pićem u javnim ugostiteljskim objektima, a i u drugim prilikama; Otpočinjanje igre u tenisu, odbojci i drugim igrama (lat.)
muški rod Zvanje i služba septemvira; "sto sedmorice". (lat.)
muški rod Član kolegijuma sedmorice (za vršenje kakvog posla); naročito: član suda od 7 sudija. (lat.)
glagol Vratiti u dejstvo, vratiti u raniju službu.
imenica Glagolska imenica od reaktivirati (lat.)
glagol Ostaviti nešto za kasniju upotrebu, pričuvati; Obezbediti neko pravo (kartu, kupovinu robe i sl.) (lat.)
ženski rod Osobina onoga koji je rezerviran, uzdržanost (lat.)
imenica Glagolska imenica od rezervirati (lat.)
pridev Zadržan, ostavljen na stranu za kasniju upotrebu; Oprezan, uzdržan u izjavama, nepristupačan, odeljen od drugih; neopredeljen, neutralan, koji stoji po strani, koji skriva svoje mišljenje (lat.)
muški rod (finansije) Obračun između više dužnika i poverilaca putem prenosa i poravnanja; upotreba viška u jednoj partiji budžeta na druge budžetom nepredviđene ili neodobrene izdatke.
muški rod (nautika) Okretanje broda, obrtanje lađe.
Oblasti, predeli (nemački).
muški rod Kraj, predeo, oblast, okrug (npr. ugljeni revi, predeo bogat mrkim ili kamenim ugljem). (nem.)
glagol Obnoviti, obnavljati, popraviti, osvežiti, podmladiti. (lat.)
imenica Redekoracija, glagolska imenica od renovirati (lat.)
glagol Ukloniti, udaljiti, smeniti.
glagol Zahtevati, tražiti, iskati, iziskivati; prav. neku drugu vlast moliti za pomoć ili saradnju; zahtevati nešto natrag, izlagati svoje pravo na nešto; istraživati, ispitivati, isleđivati; voj. popisati (ili popisivati, uzeti, uzimati) na priznanicu za vojne ili državne potrebe (hranu, stoku, prevozna sredstva i dr.). (lat.)
imenica Glagolska imenica od rekvirirati (lat.)
muški rod Istraživalac, isleđivač; molilac, tražilac.
(ptica) Sabljokljunke, ptice uzvijena kljuna, sa kljunom savijenim nagore.
glagol Vraćati se, povratiti se (bolest); fig. pasti (ili padati) u istu grešku. Ponovo učiniti isti prestup, isto krivično delo (lat.)
lat. pro parte virili prema muškom udelu, tj. prema snazi, po mogućnosti; prav. s glave na glavu, na ravne delove.
glagol Prosekvirati.
glagol Viriti, virkati.
lat. prostratio virium medicina: iscrpenost, iznemoglost, klonulost, oslabelost.
glagol Dodeliti titulu doktora nauka ili neku drugu akademsku titulu; Unaprediti u viši čin ili položaj; Na svečan način staviti u promet novu knjigu, film, snimljenu ploču i sl (lat.)
imenica Glagolska imenica do promovirati (lat.)
glagol Izbeći, zaštititi, predohraniti.
lat. portio virilis pravo. jednak deo nasledstva koji pripada deci.
glagol Prevesti u stanje trpljenja, nedelatnog posmatranja, učiniti neradnim, umrtviti; supr. aktivirati.
glagol Posmatrati, ispitivati, motriti, paziti na što, opažati, vršiti posmatranja. (lat.)
imenica Glagolska imenica od opservirati (lat.)
muški rod Ram za sliku.
muški rod (računari) Pravougaona kontura koju koriste programi za obradu teksta, programi za pripremu štampe i Veb strane za razmeštanje teksta ili slika na stranici.
glagol Završiti muziciranje.
glagol Upredmetiti, upredmetljavati, učiniti predmetnim, tvorevinu naših čula shvatiti kao nešto (predmet, stvar) što postoji van nas i nezavisno od nas. (lat.)
muški rod (botanika) Novi začin; trg. bobice tropske mirte Pimenta officinalis, imaju ukus biberast i služe za začin; dolaze iz Meksika, Antila i Jamajke; piment.
glagol Obrazložiti, pružiti dokaze, motive, razloge za neko delovanje, stvaranje (umetničko), za učinjeno delo, postupak, nameru (lat.)
ženski rod Motivisanost (lat.)
imenica Glagolska imenica od motivirati (lat.)
pridev Motivisan (lat.)
ženski rod Fotogravira.
glagol Rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. Teretiti, opteretiti, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. (fr.)
ženski rod Gravura. (fr.)
muški rod Klavir.
ženski rod Fotomehaničko slikanje i izrađivanje slika u bakru; heliogravira.
glagol Ocenjivati, procenjivati vrednost; v. evaluirati. (lat.)
glagol Razviti, razvijati, odviti; razložiti, objasniti, opisivati.
glagol Oduzeti muškost, uškopiti.
ženski rod Oduzimanje muškosti, uškopljavanje; prerano gubljenje muškosti.
glagol Sušiti (šljive, meso i dr.) da bi isparila preostala voda i da bi se izvršila sterilizacija, a time i otklonila mogućnost kvarenja.
glagol (sport) U sportu, naročito boksu: vešto izbeći protivnikov napad, iskrasti se, neprimetno se izvući iz teškog položaja.
glagol Učiniti nervoznim, istrošiti; rastrojiti; izmožditi, izmoždavati, iznurivati, iznuriti, oslabiti.
muški rod (lično) Holandska izdavačka porodica.
glagol Utečniti, utečnjavati, napraviti tečnim, topiti, rastopiti; bistriti, razbistriti.
glagol Dignuti, podignuti, uzdignuti, uzvisiti; v. levirati.
pridev Ima prednje i zadnje točkove istog prečnika.
glagol Izdupsti, iskopati, iskopavati.
glagol Izvesti, izvršiti naplatu dugova šutem egzekucije, popisati ili zapleniti stvari za dug; eksekvirati. (lat.)
muški rod Zvanje i dostojanstvo duumvira. (lat.)
muški rod Član vlade dvojice; član komisije od dva člana. (lat.)
glagol Odvajati, razlikovati nešto od nečega; ukazivati nekome naročitu pažnju, odlikovati; distingvirati se, odlikovati se, isticati se.
ženski rod Otmenost, elegantnost, autoritativnost (lat.)
prilog Na distingviran način, otmeno, elegantno, odlično, autoritativno u odnosu na druge (lat.)
pridev Otmen, elegantan, doličan, ugledan, koji se razlikuje od drugih, koji se ističe (lat.)
glagol Rastvoriti, rastvarati, rastopiti; raspustiti, rastaviti.
pridev Koji se razlikuje od drugih, odličan, otmen, ugledan, istaknut.
glagol Onesposobiti, učiniti nešto neaktivnim; onesposobiti za dejstvo, za rad. (fr.)
imenica Glagolska imenica od dezaktivirati.
glagol Razdevičiti, lišiti devičanstva (ili nevinosti); deflorisati.
ženski rod Lišavanje devičanstva. Oduzimanje (ili lišavanje) devičanstva (ili nevinosti); deflorisanje, defloracija (lat.)
lat. devalvere fin smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu.
glagol (finansije) Smanjiti (ili smanjivati) vrednost novcu. prenosno: Smanjiti vrednost uopšte.
glagol Neku pravnu stvar izneti pred viši forum; preneti nešto na koga drugog, naročito: ostaviti u nasledstvo.
v. determinisati.
glagol Dolaziti, proizlaziti, postati od, voditi poreklo od; izvesti, izvoditi. Izvoditi, odvajati iz nečega, poticati iz nečega. (lat.)
muški rod Vladavina desetorice, tj. decemvirata.
pridev Koji se sastoji od deset članova.
muški rod Vladavina desetorice, tj. decemvirata. Član kolegija od članova; najpoznatiji su, iz stare rimske istorije, decemviri za pisanje zakona ili zakonodavna desetorica, koji su objavili tzv. "Zakon na deset tablica".